Београд - главни град Србије

ПочетакДолазак у БеоградСмештај у БеоградуИсторија БеоградаСрпска кухињаКуповина у БеоградуКорисне информације
РАЗГЛЕДАЊЕ | РЕСТОРАНИ | КАФЕ-БАРОВИ | НОЋНИ ЖИВОТ | РАКИЈА И ВИНО | ЖИВОТ У БЕОГРАДУ | САОБРАЋАЈ | ENGLISH

Улица Краља Петра
Ако Београд може да се доживи шетњом кроз само једну улицу онда је то улица Краља Петра, једна од најстаријих градских улица. Правац који повезује обале реке Саве и Дунава одређен јој је још у 1. веку нове ере за време Римског царства, када је била центар дешавања у Сингидунуму (тадашње име Београда). Ту су се налазили форум, базилика и терме. У овој улици своја важна места имају све три велике београдске религије, хришћанска - Патријаршију Српске православне цркве и Саборну цркву (главну градску цркву), јеврејска - Јеврејску општину и муслиманска - једину џамију у Београду (на 20м од ћошка са Господар Јевремовом улицом). Улица представља и јединствену изложбу београдске архитектуре на отвореном, невероватну мешавину најразличитијих праваца које вероватно нигде у Европи не можете да видите концентрисане на правцу од 1км - барок, академизам, сецесију, арт деко, модернизам, оријентални стил...
Косанчићев венац
Све ово је зачињено "београдским" стилом: зграде под заштитом државе се "украшавају" клима уређајима, исцепаним плакатима и ПВЦ столаријом. У овој улици је отворена прва књижара у Београду, прва апотека и хотел, постављен први сто за билијар, а као некада најважнија трговачка улица прва је поплочана гранитном коцком уместо турске калдрме. Видећете спој старог и новог, бројне продавнице високе моде и занатске радње једне до других. Предлажемо да шетњу почнете на Косанчићевом венцу који се налази на узвишењу изнад савског пристаништа. Око ове улице прекривене турском калдрмом формирало се и касније ширило прво

 

Краљевски двор
Краљевски двор
  
Београдска тврђава
Београдска тврђава
  
Београдске реке
Београдске реке
  
Каленић пијаца
Каленић пијаца
  
Улица Кнеза Михаила
Улица Кнеза Михаила
  
Београдске цркве
Београдске цркве
  
Скадарлија
Скадарлија
  
Гардош
Гардош у Земуну
  
Београдски паркови
Београдски паркови
  
Ново гробље
Ново гробље
 

 


Краљ Петар I Карађорђевић
Краљ Петар I Карађорђевић (1844-1921) по коме је ова улица добила име, био је један од најомиљенијих српских владара. Његово име носи и улица у центру Париза (Avenue Pierre 1er de Serbie). Рођен је у Београду. Са 19 година бива протеран из Србије, после поновног доласка на власт династије Обреновић. У Француској завршава војну академију Сен-Сир и као припадник Легије странаца, под именом Пјер Кара, учествује у француско-пруском рату у коме се истиче својом храброшћу и у коме је рањен. Као добровољац учествује и у босанско-херцеговачком устанку против Османског царства 1875. године. Касније ће један град добити име по имену које је користио као устаник - Мркоњић град. По њему су названа још два града у бившој Југославији, Петровац у Црној Гори и Петровград (данас Зрењанин). 1903. године, после убиства последњег Краља из династије Обреновић - Александра, од стране групе официра, Народна скупштина га проглашава за новог Краља и он се враћа у Србију после 45 година изгнанства. Крунисан у јесен следеће године. Његова краљевска круна је скромна, начињена од претопљене дршке топа који је његов деда Карађорђе користио у Првом српском устанку против Османског царства. Под вођством Краља Петра, Србија побеђује у Првом балканском рат против Османског царста (у коме је ослобођена територија Косова и Метохије) и Други балкански рат против Бугарске. Због тога је у народу познат као Петар Ослободилац. Здравствено стање му се убрзано погоршава, па преноси краљевска овлашћења на свог сина Александра, непосредно пред почетак Првог светског рата. Одбивши капитулацију Србије пред удруженим војскама два царства (Аустроугарског и Немачког) и Бугарске,  Краљ Петар се у зиму 1915. године повлачи са народом и војском преко албанских планина ка грчком острву Крфу. У драматичном повлачењу умире преко 100.000 људи од глади, смрзавања и непријатељских напада. Круна је остала закопана у Призренској богословији, да чека повратак Краља на српску територију. После тријумфалног повратка српске војске у Србију 1918. године, Краљ Петар је проглашен за Краља новоосноване државе - Краља Срба, Хрвата и Словенаца. Његова гробница се налази у његовој задужбини, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

*Напомена:
Када посећујете цркве и друге верске објекте од Вас се очекује пристојно понашање и разговор без галаме. Можете ући у цркву и кад је служба у току, али се трудите да је не ометате и не скрећете пажњу на себе. Није дозвољен улазак у шортсу, папучама, мини сукњи, голог стомака… Женама није дозвољен улазак у олтар. Фотографисање без блица је дозвољено само уз претходно одобрење.

Патријаршија Српске православне цркве
 

 
Конак Кнегиње Љубице  

српско насеље ван зидина тврђаве. Данас се ту налазе сликарски атељеи, барови, ректорат Универзитета уметности и рушевине Народне библиотеке уништене у нацистичком бомбардовању 1941. године (изгореле су све књиге укључујући и око 1400 српских рукописаних књига, свитака и мапа, краљевска, царска и црквена документа, скоро све што је у Србији написано и сачувано од 12. до 17. века).
Улица Краља Петра почиње код школе иконописа, фрескописа и калиграфије (Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију). На броју 4 је адреса Факултета примењених уметности, а изнад њега (улица иде узбрдо) је Конак Кнегиње Љубице, дом породице Обреновић који је подигао Кнез Милош 1831. године. Он је живео одвојено од породице јер није био у најбољим односима са Кнегињом

откада му је убила љубавницу. У конаку су одрасли будући владари Србије - Милан и Михајло. Данас је овде постављена изложба београдских ентеријера 19. века: класицизам, бидермајер, необарок и оријентални стил (радно време: Чет. 12-20, Уто-Суб. 10-17, Нед. 10-14). Са леве стране улице је велика зграда Патријаршије Српске православне цркве чији је број просторија одговара броју дана у години. У згради Патријаршије се
Саборна црква
налазе библиотека и музеј Српске православне цркве у коме, између осталог, можете да видите огртач Кнеза Лазара који је предводио српску војску у Косовској битки са Османским царством (радно време: Пон-Пет 9-15, Суб. 9-12, Нед. 11-13). Преко пута главног улаза у Патријаршију, када пређете раскрсницу с улицом Кнеза Симе Марковића, налази се главна градска црква, Саборна црква Светог архангела Михаила. Црква у барокном стилу завршена је 1845. Изграђена је на месту на коме су више пута пљачкана и паљена претходна здања. Овде је Милош Обреновић миропомазан за Кнеза Србије, Милан Обреновић и Петар I Карађорђевић крунисани за Краља... Ту је и једна неутешна удовица покушала да убије Краља Милана. У цркви се налазе гробнице Кнеза Милоша Обреновића и његових синова, као и српских просветитеља Вука Караџића и Доситеја Обрадовића.*
Кафана Знак питања
На супротном углу раскрснице, на месту где је била прва књижара у граду, наћи ћете продавницу мушке модне линије Валтер. Оригинални поклон за сваког шминкера из иностранства који жели да има нешто посебно је модернизована верзија српске капе - шајкаче. Са исте стране улице наићи ћете на кафану под именом "?",

најстарију постојећу кафану у граду (отворена је 1826. године у кући из 1823. коју су градили мајстори из Грчке). Почетком 19. века, скоро све куће у овом крају су слично изгледале, биле су приземне или с једним спратом, окречене у бело. Вреди да свратите у кафану Знак питања на једну ракију шљивовицу или локално пиво да бисте видели аутентичан амбијент из тог времена и седели на ниским столицама.
Изнад Саборне цркве је основна школа "Краљ Петар I" из 1906. године чију је зграду пројектовала Јелисавета Начић, прва жена архитекта у Србији. У фискултурној сали школе је извајан симбол града - Мештровићев Победник. Овде је 1923. одиграна прва кошаркашка утакмица у земљи будућих светских шампиона. Прву фудбалску лопту у Србију је 1896. донео Хуго Були, млађи брат власника прве робне куће у Београду (Краља Петра број 16).

Народна банка Србије
На углу са улицом Цара Лазара налази се зграда раскошног ентеријера - Народна банка Србије, подигнута на месту куће у којој је рођен један од најпознатијих српских драмских писаца, Бранислав Нушић. Радно време центра за посетиоце: Пон-Пет. 10-16, улаз је бесплатан. Број 16 је адреса прве модне робне куће у граду, зграде са стакленом фасадом из 1907. године! На највишем делу улице налази се раскрсница са улицом Кнеза Михаила (пешачка зона) после које почиње спуштање низбрдо.
Кућа Арона Левија
Са леве стране од знаменитости имамо велику рупу стару 10 година, заштићену грађевинском оградом. На месту рупе је планирана изградња великог тржног центра чије место је "пажљиво изабрано" - између тврђаве и пешачке зоне, без прилаза за аутомобиле. Кажу да
се пројекат уклапа у старо градско језгро. Ако сте лаик за архитектуру нећете моћи да разумете како ће се стаклена коцка од 10 спратова уклопити у околину од

за уличну изложбу стилова у архитектури. После знамените рупе наилазимо на две лепе куће, на вратима прве (ако погледате између исцепаних плаката) видећете срце на жицама лире што говори да је њен власник био сефардски Јеврејин.  Стотинама година током османске и аустроугарске власти Јевреји су у Београду живели у Јеврејској четврти. После одласка Османлија и доношења српског устава из 1888. којим су им дата једнака грађанска права, почињу да граде куће међу Србима. Кућа поред, са зеленим плочицама, крије драгуљ за љубитеље квалитетног звука и кафе - продавницу плоча "Леила".

  Продавница плоча Леила

Зграда Аероклуба
Са друге стране раскрнице, дијагонално од "Леиле", видећете зграду Аероклуба. Врата су отворена па можете да погледате како изгледа хол и велики витраж који приказује Икара и Дедала. Ако вам је пао шећер, свратите на први спрат у клупски ресторан и пробајте чувене кремпите, то је и згодна прилика да видите ентеријер. Проверите за сваки случај пре доласка да ли су отворени јер се у том простору често праве прославе затвореног типа. Радно време Аероклуба: Пон-Нед. 11-23, Тел: 2626-077).
Када наставите низбрдо
улицом Краља Петра, са десне стране ћете наићи на тренутно најстарији постојећи хотел у граду,

  Аероклуб

Ројал (2*) који је почео са радом 1885. године. Преко пута је зграда Јеврејске општине у којој се налази и Јеврејски историјски музеј који покрива цело подручје бивше Југославије (Радно време: Пон-Пет. 10-14).
Јеврејски историјски музеј

Бајракли џамија  

Испод зграде Јеврејске општине је још једно згодно место за предах - башта Смоквице, веома популарног кафе бара и ресторана. Немојте да вас збуни њена оронула фасада (вероватно сте се већ навикли на то), унутра је током зиме сасвим пријатно за седење. Лети се седи у башти, у хладу смоквиног дрвета. Ако на раскрсници испод Смоквице погледате лево, видећете Бајракли џамију, једину преосталу џамију у граду од стотинак колико их је било за време Османског царства. Ако наиђете у време прославе Рамазанског Бајрама, можете се придружити домаћинима за отвореном трпезом. Када се спустите још ниже наићи ћете на улицу Страхињића Бана. Предлажемо да скренете десно и шетњу наставите овом улицом познатој по кафе баровима јер ће вас одвести директно до Скадарлије (Скадарске улице), центра боемског живота у Београду, још једне улице са турском калдрмом и бројним могућностима за ручак или вечеру у некој од традиционалних кафана са староградском живом музиком.


Мапа улице Краља Петра у Београду

 
Почетна страна | Долазак у Београд | Смештај у Београду | Корисне информације | Саобраћај у Београду | Српска кухиња | Ракија и вино | Ресторани | Кафе-барови | Ноћни живот
Живот у Београду | Познати Београђани | Музеји | Београдска тврђава | Улица Краља Петра | Каленић пијаца | Београдске реке | Излети ван Београда | Куповина у Београду | Најаве догађаја

©2012-2016 АЛАТКА | Услови коришћења | English | Srpski-Latinica | контакт: belgrade.ala@gmail.com